Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Međutim, Vaša beba brzo raste, njene potrebe se menjaju, pa pored mleka značajno je da se u pravo vreme i na pravi način započne uvođenje nemlečne ishrane u cilju da se adekvatno podrži dalji rast i razvoj bebe.

Kada je idealno započeti uvođenje nemlečne ishrane?

ESPGHAN (Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i nutriciju) i AAP NC (Komitet za nutriciju Američke akademije pedijatara) savetuju uvođenje nemlečne ishrane u uzrastu između 4. i 6. meseca, i to ne pre navršene 16. i ne posle navršene 26. nedelje života. Prerano uvođenje namirnica nosi rizik od gojaznosti i razvoja alergija. S druge strane, kasno uvođenje predstavlja rizik za nastanak averzije prema nemlečnoj hrani i deficita gvožđa. Funkcije gastrointestinalnog trakta i bubrega su dovoljno zrele da metabolišu nemlečnu hranu od navršenog 4. meseca života. Podrazumeva se da Vaša beba treba da ima dobru kontrolu glave i vrata i da sedi uz pridržavanje da biste započeli navedenu misiju.

Kako treba  uvoditi nemlečnu ishranu?

Uvođenje nemlečne ishrane u početku nema zadatak da zasiti bebu, već da je upozna sa novim ukusima. Ne opterećujte se količinom nemlečnog obroka koju beba prihvata, već joj samo češće nudite isti. Ukoliko beba negoduje i uporno odbija određene namirnice, Vi budite uporniji. Pre svakog obroka nudite joj 1-2 kašičice «neželjene» namirnice, jer se smatra da nakon česte ekspozicije na kraju beba razvija preferenciju ukusa ka istom. Navike koje bebi ,,usadite’’ u ovom uzrastu mogu trajati ceo život. Pravilo je da se uvodi jedna nova namirnica na tri do pet dana, kako bi se ispitala reakcija bebe na istu. Obično se nova namirnica uvodi u jutarnjem obroku da bi se pratila reakcija tokom celog dana. Nova namirnica se može kombinovati sa već uvedenim  namirnicama koje bebi prijaju.

Kojim redosledom treba uvoditi nemlečnu ishranu? 

Prva grupa namirnica koju ćete ponuditi bebi jesu žitarice. Prvo se uvode pirinač (sa deklaracijom zbog moguće kontaminacije arsenom), kukuruz, heljda i proso, potom ovas. Između 4 i 12 meseci života postepeno se uvode i žitarice sa glutenom (pšenica, raž, ječam inicijalno u manjim količinama, do jedne kafene kašičice dnevno). Žitarice se pripremaju dodavanjem majčinog mleka, adaptirane mlečne formule ili vode. Ponuditi ih bebi u maloj količini kašičicom (ne u flašici!) prvog dana 5 ml nakon mlečnog obroka, a potom 15-60 ml dva puta dnevno. Po uvođenju prvih obroka od žitarica, u periodu od 4. do 6. meseca bebinog života  u ishranu se uvodi meso (uključujući i ribu), da bi se obezbedio adekvatan unos gvožđa i cinka. «Mesna supa» sadrži 30% izmiksanog mesa (30-50 gr). U svaki mesni obrok treba dodati kašiku maslinovog ili nekog drugog nerafinisanog ulja koje je bogato supstancama koje su važne za razvoj bebinog mozga. Potom se u mesnu supu dodaje povrće, a nakon toga se započinje i sa uvođenjem voća. Do 6. meseca voće se termički obrađuje (ovo važi za svo voće osim za bananu i citruse). Nema odlaganja uvođenja citrusa i crvenog voća i povrća. Hrana koju beba jede u ovom periodu je izmiksana i beba ima 2-3 nemlečna obroka dnevno, prosečno 125 grama po obroku.

Kako hraniti bebu u uzrastu 6-12 meseci?

• U ovom uzrastu u ishranu se uvodi žumance, koje je posle mesa namirnica sa najvećim sadržajem gvožđa u sebi.  Daje se 3-5 puta nedeljno uz povrće ili voćni obrok.

• Mlečni proizvodi (maslac, kajmak, sir, puter) se uvode od navršenih 8 meseci, ali samo kao dodatak u jelima (popara, palenta), a nikako kao glavni obrok.

• Upotreba sokova se ne preporučuje u prvoj godini života jer sve potrebno beba dobija putem samih voćnih obroka. Ukoliko ipak dajete bebi sok, to jedino može biti sveže ceđeni razblaženi sok i nikad preko 100 ml na dan.

• Hranu gnječimo u uzrastu od 6. do 9. meseca, potom nudimo seckanu i hranu u komadićima, jer je veoma važno da se beba pravovremeno upozna sa različitim teksturama hrane.

• Dobar izbor za mekane komadiće hrane koje će Vaša beba jesti su makarone, delići sira, delići mekog kuvanog povrća, kora hleba

• U ovom uzrastu Vaša beba treba da ima 3-4 nemlečna obroka, prosečno 125-250 grama po obroku

• Pre navršene godine se ne savetuje davanje kravljeg mleka i biljnih mleka, meda, orašastih plodova, belanceta, šećera i soli

Hranjenje bebe podrazumeva komforan ambijent, a ako beba neće da jede, ješće kad ogladni. Kako bi sticala i učila dobre navike, najbolje je da beba jede sa ostalim članovima porodice, da bi ih posmatrala i sama oponašala. Kada se jede, nema druge zabave osim jela, greška je dete hraniti dok ono gleda crtaće. Dok hranite bebu dajte joj da se i ona igra hranom (tzv. ,,finger food’’), da prinosi ustima, da je stavlja sama u usta, da se igra sa plastičnom kašikom u toku hranjenja, neka i sama pokušava da se hrani. Vremenom, beba će steći veštinu da sama jede. Ovo zna da stvori nered, ali veoma pomaže u razvoju deteta. Dete treba hraniti kašikom, izbegavajte flašicu. Vodu nuditi kašičicom, a zatim iz čaše. Beba će  sa navršenih  9-12 meseci  razviti sposobnost da sama pije vodu iz čaše, držeći je sa obe ruke.

Najviše što možete da učinite za svoje dete je da ga odgajate tako što ćete pratiti najnovije preporuke svetskih pedijatrijskih udruženja, a u tome Vam pomaže Vaš pedijatar. Zato odgovore na svoja pitanja ne tražite na nepouzdanim adresama, već samo kod profesionalaca. 

Vaša beba ne zaslužuje da dobije za početak života ništa manje od najboljeg.

dr Nina Ristić, dr Milica Radusinović

Odeljenje gastroenterologije, hepatologije i nutricije UDK Tiršova.