Značaj ishrane majčinim mlekom

Majčino mleko je specifično za ljudsku vrstu i sve zamene se značajno razlikuju od njega, čineći humano mleko jedinstveno superiornim za ishranu novorođenčeta i odojčeta.Najbolja je hrana za novorođenčad i odojčad u prvih šest meseci života, jer po svom sastavu odgovara nezrelim organskim sistemima tog uzrasta.Izvanredan sastav majčinog mleka omogućava da se uslovi intrauterinog razvoja u kojima je mladi organizam bio potpuno zaštićen, delimično prenesu i na prve mesece ekstrauterinog života, kada su rast i razvoj veoma intenzivni.

Dojenje ne pruža samo hranu nego i osećaj zaštićenosti, brige, ljubavi i kontinuiranu socijalnu stimulaciju.Pretpostavlja se da ta primarna socijalna realcija osigurava zdrav psihički razvoj u daljem životu.

Majčino mleko je produkt mlečnih žlezda.Sadrži po hemijskom sastavu veoma različite supstance, od jednostavnih šećera do složenih hormona, koje se zbog izrazite biološke aktivnosti u mladom organizmu odojčeta zovu jednim imenom bioaktivni kompleks majčinog mleka.

Humano mleko sastoji se od vode i u njoj otopljenih ili raspršenih hranljivih materija: proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala i oligoelemenata.Takođe, sadrži razne imunološki aktivne materije, enzime, hormone i veliki broj materija čiji se sastav i uloga tek otkrivaju.

Preporuka je da majka već u prvih pola sata do sat nakon porođaja dobije svoje dete na grudi, čime se pokreće prolaktinski i oksitocinski refleks, tj. refleks stvaranja i refleks otpuštanja mleka.

Osnovne preporuke Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i UNICEF-a u ishrani novorođenčea i odojčeta su:

• Isključivo dojenje je najbolja hrana za odojče u prvih 6 meseci života,
• Odojčetu ne treba davati kravlje, kozje mleko ili adaptiranu mlečnu formulu,
• Odojče treba da sisa godinu dana ili duže, uz pravilnu dopunsku, tj. nemlečnu ishranu.

Broj podoja u prvim danima i nedeljama je neograničen, tj. na zahtev.Većina dece posisa 80-90% obroka u prvih pet minuta podoja.Potom je poželjno da se dete uobroči, tj. hrani u određenim vremenskim intervalima u zavisnosti od uzrasta.Uslovi za uobročavanje se stiču sa navršenih mesec dana života.Između trećeg i četvrtog meseca života više nisu potrebni noćni obroci.

Da bi dojenje bilo uspešno, potrebno je da zdravstveni sistem, tj. zdravstveni radnici pruže dobru informisanost i podršku ženi pre porođaja, kao i  nakon samog porođaja.

Dobro informisanoj ženi ostaje mogućnost slobodnog izbora načina hranjenja svog deteta.

SASTAV MAJČINOG MLEKA I NJEGOVE PREDNOSTI U ODNOSU NA ADAPTIRANU MLEČNU FORMULU (HUMANIZOVANO MLEKO)

Biohemijski sastav kolostruma, zrelog majčinog mleka i kravljeg mleka

Majčino mleko svojim kvalitativnim sastavom i energetskim potencijalom je idealno prilagođeno nutritivnim i kalorijskim potrebama, ali i metaboličkim mogućnostima novorođenčeta i odojčeta.

1. Proteini mleka su kazein i proteini surutke ili mlečnog seruma.Proteini surutke koji dominiraju u humanom mleku se lako vare u digestivnom traktu deteta.Majčino mleko sadrži i sve esencijalne aminokiseline i taurin koji omogućava pravilan razvoj centralnog nervnog sistema.
2. Od svih sastojaka majčinog mleka masti pokazuju najizrazitije varijacije.Uočene su velike individualne razlike, kao i izrazite dnevne fluktuacije u koncentraciji masti.Najveće koncentracije masti u majčinom mleku su poslepodne i uveče.Takođe, pri kraju podoja koncentracija masti raste 4-5 puta u odnosu na početak.Majčino mleko sadrži više linoleinske i arahidonske kiseline od kravljeg mleka.Majčino mleko sadrži lipazu, a delimično lipazu stvara i samo odojče (lingavalna lipaza), što omogućava lakše varenje i odličnu iskoristljivost masnoća iz majčinog mleka.Masti obezbeđuju oko 35% energetskih potreba odojčeta.
3. Najznačajniji šećer majčinog mleka je laktoza.Ona obezbeđuje oko 40% energetskih potreba odojčeta.Galaktoza, fruktoza i drugi olgosaharidi se nalaze u tragovima.Majčino mleko sadrži i bifidus faktor, niskomolekularni ugljeni hidrat koji pomaže razvoj Lactobacillusa bifidusa, gram pozitivne, nepokretne anaerobne bakterije, glavnog predstavnika crevne flore deteta hranjenog majčinim mlekom.Ova bakterija čuva creva deteta hranjenog samo majčinim mlekom od naseljavanja patogenim bakterijama.
4. Sadržaj vitamina u majčinom mleku zadovoljava sve potrebe odojčeta, osim potrebe za vitaminom D koji je potrebno dodatno unositi sa navršene 2 nedelje života, kao i vitamin K1 (radi prevencije hemoragijske bolesti).Vitamin D3 je potrebno dodatno unositi do 1. rođendana, a u drugoj godini života tokom zimskih meseci.Vitamin K1 je potrebno dodatno unositi do 12. nedelje života.
5. Koncentracija mineralnih materija u majčinom mleku je znatno niža nego u kravljem:

• Resorpcija kalcijuma je izuzetno dobra zbog odnosa kalcijum : fosfor (2:1),
• Bioiskoristljivost gvožđa i cinka iz majčinog mleka je velika – resorbuje se 70% unetog gvožđa (iz kravljeg mleka 4%, a iz adaptirane mlečne formule 10%).Anemija je veoma retka kod odojčadi koja se hrane majčinim mlekom.
• Odojče hranjeno isključivo majčinim mlekom ima izbalansiran unos bakra, selena, hroma, mangana, kobalta i drugih oligoelemenata.

6. Humano mleko po svom izuzetnom sastavu hormona, peptida i nukleotida, kao i brojnih enzima, aktivno učestvuje u kontroli i regulaciji metabolizma odojčeta, pospešuje sazrevanje različitih organa i organskih sistema.

Razlozi u prilog dojenju

Zaštita od infekcija i alergija

Humano mleko svojim veoma kompleksnim biološkim sastavom pruža jedinstvenu zaštitu protiv infekcije i alergije, a istovremeno stimuliše pravilan razvoj imunološkog sistema odojčeta.Zaštitna uloga majčinog mleka je najizraženija neposredno posle porođaja i u prvim mesecima života.

Poznato je da postoje i drugi faktori sa specifičnim imunološkim funkcijama.Otkriće bronhomamarne i enteromamarne cirkulacije majke je pokazalo da patogeni mikroorganizmi koji preko digestivnog ili respiratornog trakta ugrožavaju majku produkuju specifična antitela u majčinom mleku.Majčino mleko sadrži i fragmente virusa bez sposobnosti umnožavanja, ali dovoljno antigenski potentne da kod odojčeta izazovu stvaranje specifičnih antitela.Na taj način učestvuju u sazrevanju imunološkog sistema odojčeta.

Prednosti dojenja za odojčad

Odojčad na prirodnoj ishrani ređe oboljevaju od akutnih respiratornih infekcija, dijareje, infekcija urinarnog trakta, zapaljenja srednjeg uha, parazitoza.

Izložena su manjem riziku od pojave malignih bolesti, dijabetesa, sindroma iznenadne smrti odojčeta, multiple skleroze, anemije.

Dojenje omogućava optimalan intelektualni razvoj, kao i razvoj čula vida i sluha.

Prednosti dojenja za majke

Žena koja doji smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke i jajnika, kao i od osteoporoze.

Redukcija telesne mase kod majki koje doje znatno je brža u poređenju sa onima koje ne doje.

Korist za porodicu

Prirodna ishrana donosi veliku uštedu porodičnom budžetu.

Cena hrane za majku manja je od cene ishrane odojčeta adaptiranom mlečnom formulom.

Članovi porodice imaju više slobodnog vremena (ne moraju da kupuju i pripremaju adaptirana mleka).

Koristi za društvo

Smanjeni su trškovi medicinskih konsultacija, lekova, laboratorijskih testova i hospitalizacija.

VRSTE MAJČINOG MLEKA

Po svojim karakteristikama, a u zavisnosti od vremena lučenja, razlikujemo: kolostrum, prelazno i zrelo majčino mleko.

Kolostrum je mleko koje majka proizvodi prvih nekoliko dana posle porođaja (3-4).Po izgledu je gusto, žućkaste boje, jer sadrži puno karotena.Sadrži više proteina i vitamina A nego zrelo mleko.Sadržaj imunoglobulina (uglavnom IgA) u kolostrumu obezbeđuje novorođenčetu zaštitu od infekcija, tako da predstavlja prvu imunizaciju protiv bakterija i virusa.Kolostrum svojim laksativnim dejstvom pomaže odojčetu da eliminiše prvu stolicu (mekonijum).Prosečna dnevna količina kolostruma je oko 40ml (10-100ml) i to je upravo ona količina tečnosti koju tolerišu nezreli bubrezi novorođenčeta.

Prelazno mleko sadrži više masti, laktoze i energetski je bogatije od kolostruma.Luči se u prve dve nedelje posle porođaja.

Zrelo majčino mleko se menja u zavisnosti od doba dana, dužine podoja, potreba odojčeta i preležanih bolesti majke.Na početku podoja luči se prednje ili prvo mleko, bogato proteinima , laktozom i vodom.Na kraju podoja luči se zadnje ili drugo mleko.Ono je gušće i beličasto, bogato masnoćama i energetski bogatije od prednjeg mleka.Podoj treba da traje do 30 minuta kako bi odojče posisalo i prednje i zadnje mleko, i tako zadovoljilo svoje potrebe u hranljivim materijama i energiji.

Napredovanje u težini, kao i mokre pelene su dobri pokazatelji da li Vaša beba dobija dovoljno mleka.Broj i izgled stolica su manje sigurni pokazatelji stanja uhranjenosti deteta.Dobijanje u težini u prva 3 meseca života je 700-800g, sa 5-6 meseci života se udvostruči telesna težina na rođenju, a sa 12 meseci života utrostruči.

Bitno je znati da po rođenju postoji tzv. fiziološki pad u telesnoj težini (5-7% od telesne težine na rođenju).U 2. ili 3. nedelji života dete će nadoknaditi taj pad u težini i zatim početi dobijati u telesnoj težini (15-30gr dnevno).

Majčino mleko u ishrani prevremeno rođene dece

Mleko majke koja se porodila pre termina sadrži više proteina, IgA i laktoferina, nego mleko majke terminskog novorođenčeta.Takođe je bogatije u bakru i cinku.Sastav ovog mleka je upravo prilagođen potrebama prevremeno rođenog deteta.

Nedovoljno lučenje mleka

Najčešći razlog za prekid dojenja i za uvođenje drugih vrsta mleka jeste mišljenje majke da nema dovoljno mleka.Zadatak zdravstvenog radnika je da pomogne majci da prepozna kada je količina njenog mleka nedovoljna i da je nauči postupcima kojima se količina mleka povećava."Kriza dojenja" se savladava povećanim brojem podoja, potpunim pražnjenjem dojki, uz odgovarajuću ishranu i odmor majke.Potrebno je uneti ishranom dodatnih 500 kalorija dnevno, kao i odgovarajuću količinu tečnosti.

Osnovni uzroci nedovoljnog lučenja mleka su:

• Smanjene apetita odojčeta usled davanja drugih vrsta hrane i tečnosti,
• "Zbunjivanje bradavicom", odnosno davanje odojčetu flašice i cucle, što stvara zabunu u pogledu dojenja kod odojčeta (dokle god se dobro ne uvežba sisanje dojke, detetu ne treba davati niti cuclu, niti bočicu)
• Nedovoljna učestalost podoja,
• Prerano izbačen noćni podoj (reakcija na prolaktin je veća noću),
• Nedovoljno dug podoj (nepotpuno pražnjenje dojke).

Osnovni uzroci nedovoljnog dotoka mleka su:

• Nepravilan položaj odojčeta pri sisanju,
• Kratki podoji, koji se obavljaju na brzinu (preranim odvajanjem od dojke odojče ne dobija mleko koje ističe na kraju podoja i koje je bogato mastima),
• "Kriza dojenja" (od drugog do šestog meseca laktacije) – može da se javi nesrazmera u brzini rasta odojčeta i količini majčinog mleka.

Smanjeno lučenje i nedovoljan dotok mleka može da izazove i sama majka, najčešće kad je zbunjena, nesigurna, iscrpljena, bolesna ili uzima lekove koji utiču na proizvodnju mleka.Ređi razlozi su korišćenje štitnika za bradavicu (veštačka bradavica) prilikom dojenja, odvojenost majke i odojčeta, nefunkcionalnost tkiva dojke i neadekvatna ishrana majke.

Neefikasno sisanje usled pospanosti ili bolesti odojčeta (zapušen nos, upala srednjeg uha), takođe može biti uzrok nedovoljnog priticanja mleka.

Faktori koji utiču na refleks otpuštanja mleka

Sekrecija mleka u prvim danima obično ne prelazi više od 50ml kolostruma na dan.Od 4. do 14. dana povećava se od 50 do 100, pa do 500ml na dan, a nakon 2. nedelje dojenja dojke proizvode 800-1000 i više ml mleka.Što više dete sisa i bolje prazni dojku, izlučuje se više mleka.Dojka je organ koji proizvodi onoliko svog proizvoda koliko ga dete traži.

Upotreba lekova tokom laktacije

Većina lekova prelazi u mačino mleko u veoma malim količinama.U većini slučajeva prekid dojenja verovatno bi bio štetniji od potencijalnog uticaja leka.Pre upotrebe leka, treba konsultovati lekara.

Uticaj lekova na dojenje može se umanjiti izbegavanjem dojenja u vreme postizanja maksimalne koncentracije leka u krvi.

KONTRAINDIKACIJE ZA DOJENJE

Kontraindikacije za dojenje su retke, a mogu biti vezane za zdravstveno stanje odojčeta ili majke.

Kontraindikacije vezane za zdravstveno stanje odojčeta:

• Galaktozemija,
• Fenilketonurija (dojenje ograničeno uz dohranjivanje specijalnim vrstama mleka bez fenilalanina),
• Intolerancija na laktozu (simptomi mogu biti proliv, povraćanje, grčevi u stomaku, uglavnom bez osipa i teškoće pri disanju).Primarnu intoleranciju na laktozu prouzrokuje nedostatak enzima laktaze.

Kontraindikacije vezane za zdravstveno stanje majke:

• Infekcije: aktivna HIV infekcija, sepsa, aktivna tuberkuloza, herpes simplex infekcija dojke, varičela,
• Terapeutska upotreba radionuklida,
• Trovanje lekovima,
• Terapija antimetabolitima,
• Krajnja iscrpljenost majke (finalna faza malignih oboljenja, karcinom dojke),
• Neki oblici psihoze,
• Upotreba psihoaktivnih supstanci.

Stanja koja nisu kontraindikacija za dojenje:

• Mastitis (upala, tj. infekcija dojke) nije kontraindikacija za dojenje.Pored crvene, bolne dojke, simptomi mogu biti slični simptomima gripa (malaksalost i povišena temperatura preko 38,5C).Upaljena dojka je otečena i osetljiva.Potrebno je dosta odmaranja i stavljanje tople obloge na dojku kako bi se smanjila otečenost.Trebalo bi da nastavite da dojite Vašu bebu iz upaljene dojke, kako bi se praznila.Ukoliko ipak niste u mogućnosti da dojite iz dojke zahvaćene mastitisom, potrebno je da tu dojku izmlazate.Potrebno je svakako da se javite na pregled kod lekara.
• Hepatitis B,
• Hepatitis C,
• Febrilnost,
• CMV,
• Pušenje,
• Alkohol,
• Žutica novorođenčeta.

Majčino mleko zadovoljava sve nutritivne i energetske potrebe u prvih šest meseci života.Međutim, ukoliko se i pored svih nastojanja ne uspostavi zadovoljavajuća laktacija, ili je ona medicinski onemogućena od strane majke ili deteta, za ishranu odojeta preporučuje se upotreba adaptiranih mlečnih formula prilagođenih uzrastu deteta.

Dojenje je nezaboravno iskustvo darivanja hrane, topline, dodira, mirisa, bliskosti sa vašom bebom.Ne očekujte da sve bude savršeno u prvih mesec dana po rođenju vaše bebe.Verujte u sebe, svog supruga, nemojte odustajati.Pružite sebi i vašoj bebi priliku da naučite kako se doji, odnosno sisa.

dr Danijela Todorović, specijalista pedijatrije

aktuelno predavanje u Školi roditeljstva Nada Lazić