Proleće je u jeku, priroda nas zove, boje, mirisi, zvuci.Sa dolaskom proleća smo aktivniji i provodimo više vremena u prirodi.Ali, poslednjih godina, i deca i odrasli se sve više suočavaju sa simptomima alergije čiji uzročnici su alergeni iz prirode.To su inhalatorni alergeni (polen drveća, trava i korova) i sa buđenjem prirode ima ih na svakom koraku.Ovo su spoljašnji inhalatorni alergeni, a postoje i inhalatorni alergeni iz unutrašnje sredine: prašina, grinje, dlaka domaćih životinja.Pored inhalatornih alergena, alergijska reakcija može se javiti i kod unošenja određenih namirnica (nutritivni alergeni), zatim postoji alergija na lekove, kao i alergija na kontaktne alergene, insekte, hladnoću, toplotu, sunčevo zračenje.

Alergija se definiše kao prejaka reakcija organizma na agense iz okoline, koje organizam prepoznaje kao opasnost, na šta reaguje burnom odbranom.U alergijske reakcije većinom su uključena IgE antitela.Ova antitela vežu se na receptore mastocita (posebnih odbrambenih ćelija) koji sadrže histamin.Kada dođe do ovog spoja, mastocit otpušta histamin u okolinu i na taj način pokušava da upozori organizam na napad.To prouzrokuje širenje okolnih kapilara i pojavu simptoma alergije: kijanja, obilne vodenkaste sekrecije iz nosa, suzenja očiju, cvenila očiju, svraba, kašlja, promuklosti, grebanja u grlu, osipa po koži, proliva, povraćanja i u težim slučajevima otoka disajnih puteva koji dovodi do gušenja.Kod alergijske reakcije imunološki odbrambeni sistem se bori protiv neželjene materije stvaranjem antitela.

Za pojavu alergija postoji genetska predispozicija, pa kada dete ima problem, roditelji navode da su i oni imali ili i dalje imaju alergijske reakcije u vidu polenske kijavice, ekcema, astme.

Kada preosetljivo dete dođe u kontakt sa alergenom, u roku od nekoliko minuta, sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije.Polenske alergije su retke kod beba, najčešće se pojavljuju kod dece posle treće godine života.Simptomi ponekad mogu biti slični infekcijama izazvanim virusima.

Najveći problemi se javljaju sa početkom proleća i pojavom polena u vazduhu.U maju je najveća koncentracija polena trava, borova i lipe, a u junu osim polena trava i lipe, i polena bokvice i kiselice.

Kod dece se alergija najčešće ispoljava kroz tegobe organa za disanje, najčešće kao polenska kijavica.Simptomi su uporno kijanje, pojačana sekrecija iz nosa, svrab nosa, čujno disanje i hrkanje, smanjen osećaj mirisa.Često se javlja i svrab očiju i pojačano suzenje, može se javiti i grebanje u grlu, kao i poremećaj sluha.Tegobe zavise od vremena cvetanja biljaka, vremenskih prilika u sezoni cvetanja (temperature, vlažnosti, vetra), količine polena u vazduhu koji može znatno da varira.U ređim slučajevima alergeni mogu da prouzrokuju napad astme, stoga prolećne alergije treba ozbiljno shvatiti, potražiti pomoć lekara koji će preporučiti način lečenja i prepisati odgovarajuću terapiju.

Da li je i na šta neko alergičan može da pokaže alergološko testiranje.Najčešće se rade kožne probe na paletu inhalatornih alergena (prick test).Postoji i alergološko testiranje iz krvi.Iako sva testiranja mogu biti negativna, ne znači da nije prisutna alergija, jer su alergeni brojni i nisu svi obuhvaćeni alergološkim testiranjem.

Ako se potvrdi alergija na određeni alergen, lekar će odrediti terapiju, prvenstveno antihistaminicima koji mogu da se primenjuju u dužem vremenskom periodu, odnosno koliko god je neophodno.

Postoje i preventivne mere, odnosno ono što roditelji mogu da preduzmu da bi njihovo dete potpuno izbeglo ili bar smanjilo kontakt sa alergenom koji kod njega dovodi do simptoma  alergije.Koncentacija polena znatno varira u toku dana, a najveća je u jutarnjim časovima.Vetroviti dani takođe mogu pogoršati stanje, jer vetar olakšava polenu da dođe u kontakt sa alergičnim osobama.Veća koncentacija polena je prisutna i tokom toplih i suvih dana, a najmanja koncentacija polena u vazduhu je posle kiše.

Nakon boravka u prirodi, potrebno je da po dolasku kući umijete dete, operete mu ruke, počešljate ga i promenite mu odeću, jer na taj način eliminišete alergene koje je donelo iz spoljne sredine.Takođe, tokom najveće koncentracije polena na koji je dete alergično, detetovu odeću ne bi trebalo sušiti napolju.Važno je i da dete ne bude izloženo duvanskom dimu i jakim mirisima, jer ovi faktori štetno deluju na sluzokožu i ubrzavaju dejstvo prisutnih alergena.

Ako se polenska kijavica ne prepozna na vreme, može doći do ozbiljnih oboljenja, kao što su upala sinusa i srednjeg uha.

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije meri koncentraciju alergenih polena u vazduhu uređajima, tzv. “klopkama” za polen.Koncentracija polena se određuje za jedan dan, nedelju, dekadu, mesec, sezonu i celu godinu, za svaku biljnu vrstu pojedinačno.

Olakšajte boravak vašeg deteta u prirodi preduzimanjem preventivnih mera i poštovanjem saveta i terapije koje odredi njegov lekar.

dr Danijela Todorović, specijalista pedijatrije