Psihomotorni razvoj deteta u prvoj godini života

Psihomotorni razvoj deteta u prvoj godini života

Posmatrajući ceo razvojni period svakog deteta, najobimnije, najintenzivnije i najznačajnije promene nastaju u prvoj godini života. Telesni i mentalni razvoj deteta čine neodvojivu celinu i sastoje se od sledećih procesa:

  1. 1. razvoja motorike (držanje i pokreti glave, trupa, ruku i nogu),
  2. 2. razvoja okulomotorike i vida,
  3. 3. razvoja sluha i govora,
  4. 4. razvoja društvenosti.

 

Razvoj deteta se odvija kroz interakciju bioloških činilaca i faktora sredine.

Preduslov normalnog psihomotornog i psihosocijalnog razvoja jeste strukturalno celovit i za uzrast funkcionalno zreo nervni sistem.Sredina koja obezbeđuje uslove za neometan fizički rast i za uspostavljanje čvrstih osećajnih veza deteta sa drugim osobama, koja detetu pruža mogućnost da uči, istražuje okolinu i aktivno deluje na nju, podstičući i nagrađujući dete, takođe je vrlo bitna u oblikovanju krajnjeg ishoda razvoja deteta.

Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja:određeni redosled – od prostijih ka složenijim funkcijama, neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija, kao i indvidualne razlike u razvoju.

Na rođenju, dete je “zarobljeno” u biološke reflekse, i postepeno im se “otima”, da bi na kraju prve godine života bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu, da uči, i da je postepeno kontroliše.

Osnovne telesne funkcije (cirkulacija, disanje, varenje, izlučivanje, homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog, donesenog novorođenčeta, ali su sve ostale funkcije nezrele.Novorođenče reaguje na jake zvučne, vidne, taktilne (dodir) i mirisne draži okretanjem glave, treptanjem, grimasama ili plakanjem, ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta.Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta.

Posmatranje razvoja funkcije šake može biti dobar pokazatelj normalnog razvoja, ali i rano upozorenje na razvojne poteškoće.Dok je u prva 2 meseca života šaka pretežno stisnuta uz palac skriven u dlanu zbog prisutnog refleksa hvatanja, dotle se sa 3-4 meseca šaka sve vise otvara, a palac odmiče od dlana.U to vreme odojče prihvata predmet stavljen u šaku sa svih pet prstiju i dlanom – digitopalmarno hvatanje.U uzrastu od šest do sedam meseci odojče već aktivno i ciljano poseže za predmetom, uzima ga u ruku služeći se pretežno palcem, kažiprstom i srednjim prstom – radiopalmarno hvatanje.U to vreme vešto prebacuje predmet iz ruke u ruku i na kraju ga stavlja u usta.Time je uspostavljena temeljna okulomotorna koordinacija između vida i i šake.Do kraja prve godine života dete nauči hvatati vrhom kažiprsta i vrhom palca služeći se prstima poput pincete – pincetni hvat.

 

 m  Motorika  Vid i spretnost ruku
 1  Postepeni razvoj kontrole držanja glave.Grub i trzav pokret Počinje da fiksira bliske predmete.Gleda majčino lice.

 2  Dominantni primarni refleksi u uspravnom položaju i pokretima.   Sledi pogledom.Vizuelno zadržava objekat pogledom.
 3  Podizanjem iz leđnog ležećeg položajau sedeći manje se primećuje zaostajanje glave.  Drži predmete koji su mu dati na trenutak.
 4 Ležeći na trbuhu, diže glavu i bradu.Kasnije se odupire podlakticama.    Razvija se hvatanje potpomognuto i povezano sa gledanjem.
 5 Stavlja stopala u usta.Rukama se igra sa nožnim prstima.    Prepoznaje svakodnevne predmete, npr: šolju.
 6 U uspravnom položaju drži se na nogama.   Zrelo vizuelno praćenje i konvergencija.Koristi oba oka; ne bi trebalo da bude zrikavosti/razrokosti  
 7  Kada sedi, glava čvrsto stoji, a leđa su prava. Premešta predmete, npr: kocke, iz ruke u ruku.  
 8  Naizmeničan rad nogu.Javljaju se zaštitni refleksi u udovima. Traži ispuštene predmete.  
 9 Stabilno u sedećem položaju.Postrance i spreda pomaže se rukama u kretanju.   Skida poklopce da bi videlo predmete.Vidljiva upotreba kažiprsta.  
 10 Pokušava da se kreće – puzi, gega se.Trudi se da stoji.   Velika vizuelna živahnost.Obuhvata manje predmete.  
 11 Izigrava stajanje držeći se za blizak predmet.Kruži oko nameštaja.    Baca poglede okolo, pravi brze vizuelne procene.Počinje da gleda slike i može da pokazuje kažiprstom.
 12 Može da napravi prve korake.    

 

Razvoj grube motorike i čula u prvoj godini odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem.Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza, tzv. privrženost.

Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora.Razvoj govora kod dece se odvija u dve jasno odvojene faze: predjezičnu i jezičnu.Prelaz iz jedne u drugu fazu je u uzrastu od oko 8 meseci.U predjezičnoj fazi odojče počinje produkovati pojedine vokale (samoglasnike), kasnije i konsonante (suglasnike).Obeležje predjezične faze je produkcija mnogih glasova koji ne pripadaju nijednom jeziku i nezavisni su od sluha deteta.Pri kraju ove faze redukuje se znatan broj glasova, a ostaju samo oni koje dete čuje oko sebe – slogove maternjeg jezika.Time dete ulazi u jezičnu fazu razvoja govora koja zavisi od normalnog funkcionisanja sluha.

 

Sluh i govor   Društvenost 
 1  Plače zbog gladi ili neudobnosti.Smiruje se ili koči na zvuk.  Spava i jede.Izaziva mnogo pažnje i pasivno je prima.
 2   Smiruje se u odgovor na gukanje i ljuljanje.Primećuje blisko lice.Smeši se u odgovor.  
 3 Odgovara na promene zvukova, npr: negoduje kod niskih i grubih zvukova, raduje se bliskim zvucima.    Reaguje na poznate, prijatne prilike, npr: hranjenje, kupanje.
 4  Zreliji plač.Vokalizuje u odgovor na približavanje.  Voli da se druži.Sada je hranjenje društvena aktivnost.
 5  Okreće se prema izvoru zvuka.  
 6  Veći nivo vokalizacije.Smeljuji se. Spontano odgovara i smeši se.  
 7 Počinje da oponaša ritam zvukova.    
 8 Vežba vokalizaciju.    Počinje da bude svesno stranih osoba i prilagođava svoju prijemčivost.
 9 Brblja, koristi glas sa namerom.Vokalno oponašanje.    Odgovara odraslima; igra se oponašajućih igara.
 10  Zrela vokalizacija zvukova.  Reaguje na ohrabrenje i obeshrabrenje.
 11 Počinje da razumeva reči i jednostavne pojedinačne naredbe.   Pokazuje privrženost.Izvodi tapšanje i mahanje rukama za pozdrav (pa-pa).  
 12 Počinje da vokalizuje prepoznatljive reči.    

Veoma je važno da se u ranom uzrastu obrati pažnja na prisutnost kontakta očima, reagovanja na zvučni stimulus, da li odojče sluša govor, da li razume govor, da li se služi gestovima, da li ponavlja svoje ponašanje više puta u cilju privlačenja pažnje.

Ispitivanje i  procena psihomotornog razvoja novorođenčeta i odojčeta izvodi se u prvom, trećem, šestom, devetom i dvanaestom mesecu života, odnosno u terminima kada je zakonom o zdravstvenoj zaštiti obavezan sistematski pregled odojčeta.Redovno praćenje razvoja deteta kroz sistematske preglede nastavlja se i u drugoj godini života, gde je osim pregleda pedijatra, predviđen i pregled deteta od strane dečjeg stomatologa, oftalmologa i otorinolaringologa.U trećoj godini života potrebno je da dete pregleda i logoped.

Disharmoničan razvoj je termin koji koristimo da naglasimo da dete ima problem u svom razvoju.Označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti.Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije), psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete, razvojne dispraksije i disgrafije), zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije, diskalkulije, disleksije, disortografije) i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija, elektivni mutizam).

Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja nadoknade zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta, ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period.

Decu pod rizikom za razvoj treba sistematski pratiti, i ukoliko se uoče bilo kakve abnormalnosti u razvoju, potrebno ih je uputiti na konsultativni pregled.Decu sa blagim zaostajanjem u razvoju, kao i decu sa jasnim znacima abnormalnosti razvoja treba uputiti na konsultativni pregled odgovarajućim stručnjacima (dečji neurolog, psihijatar, psiholog, oftalmolog, audiolog, logoped, fizijatar).

 

dr Danijela Todorović, specijalista pedijatrije

 

Copyright © Pedijatrija Todorović 2017. Sva prava zadržana.